Publika čuje zvižduk, vidi karton i često samo pretpostavlja šta se dogodilo između sudije i igrača.
Međutim, tokom jedne utakmice između njih se odvija čitav niz kratkih razgovora koje televizijske kamere uglavnom ne mogu da zabeleže.
Sudija nije tu samo da pokaže prekršaj. On tokom meča smiruje igrače, upozorava ih, objašnjava odluke, ali ponekad mora i da preseče raspravu.
Šta im zapravo govori?
„Još jednom i karton“
Jedna od najčešćih komunikacija verovatno je ona koju publika uopšte ne čuje.
Sudija može da upozori igrača da prestane sa povlačenjem protivnika, prigovorima, simuliranjem ili ponavljanjem prekršaja.
Umesto da odmah izvadi karton, često prvo dolazi upozorenje.
Poruka je jednostavna: znam šta radiš, sledeći put više nema upozorenja.
Takva komunikacija može da bude posebno važna u utakmicama sa mnogo tenzije, kada bi jedan rani karton mogao dodatno da podigne temperaturu na terenu.
„Kapiten, dođi ovamo“
Kada situacija počne da izmiče kontroli, sudija često razgovara sa kapitenima.
Umesto da deset igrača odjednom objašnjava šta se dogodilo, kapiten dobija zadatak da smiri svoje saigrače.
To je jedan od razloga zbog kojih se od kapitena očekuje više od samog nošenja trake.
On je često veza između ekipe i sudije.
„Video sam šta se desilo“
Igrači ponekad pokušavaju da ubede sudiju da nije video prekršaj.
Ali sudija može da bude mnogo bliže akciji nego što izgleda na televiziji.
Kratko „video sam“ ili „bio sam tu“ može da bude dovoljno da se rasprava završi.
Naravno, komunikacija zavisi od sporta, situacije, sudije i nivoa takmičenja. Ali cilj je uglavnom isti – da se odluka donese i da se utakmica nastavi.
Zašto sudije uopšte razgovaraju sa igračima?
Dobra komunikacija može da spreči problem pre nego što nastane.
Ako sudija odmah kažnjava svaku sitnicu bez ikakvog razgovora, utakmica može vrlo brzo da postane puna prekida i kartona. Ako, sa druge strane, previše toleriše ponašanje igrača, kontrola može da se izgubi.
Zato je posao sudije mnogo više od pukog prebrojavanja prekršaja.
On tokom 90 minuta mora da procenjuje kada da upozori, kada da objasni, a kada da kazni.
A šta se dešava kada igrač pretera?
Tada razgovor uglavnom prestaje.
Igrač može da protestuje, gestikulira ili zahteva objašnjenje, ali sudija ne može beskonačno da pregovara.
U tim trenucima često dolazi jasna poruka: odluka je doneta i igra se nastavlja.
Upravo zbog toga televizijski prenos daje samo mali deo onoga što se zaista događa.
