Dete želi da trenira fudbal, košarku, tenis ili neki drugi sport? Članarina je tek početak. Kada se saberu oprema, takmičenja, putovanja i dodatni treninzi, sport može postati ozbiljna stavka u kućnom budžetu.
Za mnoge roditelje prvi trošak je mesečna članarina u klubu ili školi sporta. Međutim, kako dete napreduje, pojavljuju se i novi izdaci – sportska oprema mora da se menja, dolaze utakmice i turniri, a često i putovanja.
Koliko košta osnovna oprema?
Fudbal je među dostupnijim sportovima kada je oprema u pitanju. Dečje kopačke se trenutno mogu pronaći već za oko 1.500 dinara, dok kvalitetniji modeli koštaju nekoliko hiljada dinara. Dečje fudbalske majice mogu se naći za oko 1.500 dinara, dok lopta košta oko 2.000 dinara.
Problem je što deca brzo rastu, pa ono što je kupljeno početkom sezone često već naredne godine mora da bude zamenjeno.
Kod sportova kao što su tenis, plivanje ili gimnastika troškovi mogu biti drugačiji, posebno kada dete počne da trenira ozbiljnije.
Članarina nije jedini mesečni trošak
Za rekreativno bavljenje sportom dovoljno je nekoliko treninga nedeljno. Međutim, kada dete počne da se takmiči, troškovi rastu.
Pored članarine, mogu se pojaviti:
- dodatni individualni treninzi;
- kotizacije za turnire;
- putovanja na utakmice i takmičenja;
- sportski pregledi;
- oprema i obuća;
- kampovi i pripreme;
- smeštaj i hrana na putovanjima.
Upravo takmičarski nivo pravi najveću razliku između deteta koje „ide na sport“ i deteta koje pokušava da postane ozbiljan sportista.
Putovanja često naprave najveći račun
Dok se treninzi uglavnom plaćaju mesečno, turniri i gostovanja mogu napraviti neočekivano velike troškove.
Jedno putovanje možda ne deluje skupo, ali ako dete tokom godine ima desetak ili više takmičenja, gorivo, putarine, smeštaj i hrana mogu postati značajna stavka.
Kod individualnih sportova situacija može biti još zahtevnija jer roditelj često mora da prati dete na turnirima.
Koliko onda roditelje može da košta godina sporta?
Za dete koje trenira rekreativno, trošak može ostati relativno podnošljiv.
Ali kada dete pređe na ozbiljniji takmičarski nivo, godišnji trošak može lako da se meri stotinama hiljada dinara, posebno ako sport zahteva mnogo putovanja, individualnih treninga i skuplju opremu.
Zato nije isto pitanje „koliko košta da dete trenira sport“ i „koliko košta da dete ozbiljno gradi sportsku karijeru“.
Najskuplji deo nije uvek ono što očekujete
Roditelji često prvo gledaju cenu članarine. Međutim, upravo članarina može biti samo jedan deo ukupnog troška.
Mnogo veći račun mogu napraviti takmičenja, putovanja, kampovi i individualni rad sa trenerima.
I tu nastaje paradoks: dete možda ima talenat i želju da napreduje, ali porodica mora da ima dovoljno novca da isprati tempo koji zahteva ozbiljan sport.
Sport jeste ulaganje, ali ne mora odmah da znači profesionalnu karijeru
Važno je ipak napraviti razliku.
Dete ne mora da postane profesionalni sportista da bi ulaganje u sport imalo smisla. Trening donosi fizičku aktivnost, disciplinu, druženje i naviku da se vreme provodi aktivno.
Ali za roditelje koji žele da dete jednog dana napravi ozbiljnu sportsku karijeru, računica postaje mnogo zahtevnija.
Članarina je samo prvi račun. Pravi trošak sporta vidi se tek kada se saberu sve utakmice, turniri, putovanja, oprema i dodatni treninzi tokom cele godine.
