Izraz „sportsko srce“ često se može čuti među rekreativcima, profesionalnim sportistima i roditeljima dece koja intenzivno treniraju. Iako sam naziv kod mnogih izaziva zabrinutost, u većini slučajeva on ne predstavlja bolest, već prirodnu prilagodbu srca na redovnu i dugotrajnu fizičku aktivnost. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je važno razlikovati normalne promene od ozbiljnih srčanih oboljenja.
Šta je zapravo sportsko srce?
Sportsko srce je naziv za skup promena koje se mogu javiti kod osoba koje godinama redovno i intenzivno treniraju. Srčani mišić postaje snažniji i efikasniji, pa srce jednim otkucajem može da ispumpa veću količinu krvi. Zbog toga sportisti često imaju niži puls u mirovanju, što je znak dobre fizičke kondicije, a ne razlog za zabrinutost.
Ove promene najčešće se beleže kod trkača, biciklista, plivača, veslača i drugih sportista koji se bave sportovima izdržljivosti, ali mogu biti prisutne i kod osoba koje se godinama rekreativno bave fizičkom aktivnošću visokog intenziteta.
Kada nema razloga za paniku?
Ukoliko je osoba zdrava, nema tegobe i redovno obavlja preventivne sportske preglede, sportsko srce se uglavnom smatra fiziološkom, odnosno normalnom adaptacijom organizma na trening.
Niži puls u mirovanju, blago uvećane srčane šupljine ili zadebljanje srčanog mišića mogu biti očekivani nalazi kod sportista, ali ih uvek treba tumačiti u kontekstu uzrasta, vrste sporta i intenziteta treninga.
Kada je potreban pregled?
Bez obzira na nivo fizičke aktivnosti, određeni simptomi zahtevaju pregled lekara. To su bol ili stezanje u grudima tokom napora, nesvestica ili gubitak svesti, neobjašnjiva vrtoglavica, izraženo lupanje srca ili otežano disanje koje nije u skladu sa intenzitetom aktivnosti.
Posebnu pažnju treba obratiti i na porodičnu istoriju srčanih bolesti ili iznenadne srčane smrti u mlađem životnom dobu, jer takvi podaci mogu biti važni prilikom procene rizika.
Preventivni pregledi mogu biti od velikog značaja
Za decu koja treniraju, ali i za odrasle sportiste i rekreativce koji se bave intenzivnim fizičkim aktivnostima, preporučuju se redovni sistematski i sportski pregledi. Lekar, po potrebi, može preporučiti elektrokardiogram (EKG), ultrazvuk srca ili dodatne dijagnostičke testove kako bi procenio da li su promene na srcu očekivana adaptacija ili zahtevaju dalje ispitivanje.
Redovne kontrole mogu pomoći da se na vreme uoče retka, ali ozbiljna stanja koja mogu povećati rizik od komplikacija tokom napora.
Aktivan život ostaje najbolji saveznik zdravlja
Za većinu ljudi redovna fizička aktivnost donosi brojne koristi – jača srce i krvne sudove, poboljšava kondiciju, doprinosi očuvanju zdrave telesne težine i pozitivno utiče na mentalno zdravlje. Zato termin „sportsko srce“ ne bi trebalo da bude razlog za strah, već podsetnik da se intenzivno bavljenje sportom prati odgovarajućim zdravstvenim pregledima.
Ako planirate ozbiljnije treninge ili se pripremate za takmičenja, razgovor sa lekarom sportske medicine ili kardiologom može vam pružiti dodatnu sigurnost. U većini slučajeva, uz redovne kontrole i odgovorno bavljenje fizičkom aktivnošću, nema mesta panici – već samo dobrom planu i brizi o sopstvenom zdravlju.
