Bivši napadač Napolija i PSG-a priznao tešku borbu sa alkoholom i mentalnim zdravljem, zahvaljujući porodici uspeo da preokrene život
Ezequiel ‘Pocho’ Lavezzi, bivši argentinski fudbaler koji je ostvario zapažene rezultate igrajući za Napoli i Pari Sen Žermen u Evropi, podelio je u intervjuu svoja iskustva sa teškim periodom kroz koji je prolazio zbog zloupotrebe alkohola. Lavezzi, sada četrdesetogodišnjak i bivši vicešampion sveta sa Argentinom iz 2014. godine, otvoreno je govorio o svom padu na dno usled problema sa zavisnošću i mentalnim zdravljem.
“Iskusio sam tamu, nikada nisam bio priseban”, priznao je Lavezzi, objašnjavajući kako su njegove borbe sa depresijom i napadima anksioznosti negativno uticale na njega i njegovu porodicu. Istakao je da se osećao nemirno, da je povređivao sebe, ali i svoje najbliže. “Naizmenično sam upadao u depresiju i imao napade anksioznosti. Moja glava bila je prepuna negativnih misli”, dodao je bivši napadač.
Lavezzi je naglasio da mu je porodica bila najveća podrška tokom oporavka: “Dotakao sam dno, više nisam mogao sebe da podnesem takvog. Zahvaljujući podršci supruge i porodice potražio sam pomoć psihologa i drugih stručnjaka u jednoj klinici. Moj proces još nije završen. Onima koji se suočavaju sa sličnim problemima savetujem – tražite pomoć”, istakao je bivši fudbaler.
Nakon hospitalizacije i podrške porodice, kao i rođenja drugog sina Vittoria, Lavezzi ističe da sada ima osećaj ponosa što je prihvatio svoje slabosti: “Ponosan sam što sam uspeo prvo da prihvatim, a zatim da se suočim sa svojim slabostima. Takođe sam zahvalan – biti toliko loše me promenilo kao osobu. Sada sam svesniji i zreliji čovek. Nekad ne možeš upoznati svetlost dok ne vidiš tamu”, rekao je Lavezzi.
Osim toga, objasnio je zbog čega se povukao iz fudbala već sa 34 godine: “Bio sam umoran, osetio sam da je vreme da stanem dok sam još na visokom nivou. To mi je bio gest poštovanja prema fudbalu. Fudbal me spasio”, naglasio je nekadašnji reprezentativac Argentine.
Za kraj, Ezequiel Lavezzi poručuje da želi da ostane veran svojim iskustvima: “Želim biti neko ko ne zaboravlja kroz šta je prošao, ko ume da ceni jednostavne stvari i uživa u porodici. Želim da živim. Imam sreću da imam dvoje dece – to je najveći poklon života”.
