Srpski košarkaš iskreno zahvalio Dušku Vujoševiću za podršku i mentorstvo tokom Partizanove epohe
Smrt legendarnog trenera Duška Vujoševića ostavila je dubok trag u srpskoj, evropskoj i svetskoj košarkaškoj zajednici. Posebno emotivnu poruku povodom ovog tužnog događaja uputio je Bogdan Bogdanović, nekadašnji kapiten Partizana i sadašnji NBA igrač, koji je kroz lično pismo iskazao zahvalnost svom bivšem treneru i mentoru.
Bogdanović je na društvenim mrežama podelio svoja sećanja i osećanja prema Dušku Vujoševiću, naglašavajući koliko mu je ovaj legendarni stručnjak značio u razvoju karijere i izgradnji ličnosti. “Dragi Dule, treneru, danas je najteže naći prave reči kojima bih mogao da opišem tvoju veličinu, lik i delo. Nikada neću zaboraviti naš prvi susret kada si me blagim osmehom pogledao i stegao mi ruku. Osećao sam se toliko uplašeno, a opet uzbuđeno jer ću imati priliku da radim sa tobom. Nisam znao šta me čeka, ali sam ti verovao do smrti. Pokazao si mi kako se gradi ličnost, kako se postaje profesionalac, kako se gradi samopouzdanje, kako se trenira, kako se gradi tim, šta je Partizan, kako se igra za Partizan”, napisao je Bogdanović.
U svom oproštaju Bogdanović ističe posvećenost Duška Vujoševića igračima van terena – kroz savete, poklonjene knjige i karte za pozorište – ukazujući na širu brigu o njihovom odrastanju i obrazovanju. “Davao si prave savete u pravo vreme. Kupovao knjige, filmove, karte za pozorište… I to sve si radio sa mnogo posvećenosti, pažnje i ljubavi. U tom trenutku života sam te gledao čak i kao drugog oca”, naveo je Bogdanović.
Posebno su mu ostali urezani naporni treninzi u dvorani Pionir koje su često obavljali nasamo: “Naravno da neću zaboraviti ni one ‘fakultativne’ treninge. Ti treninzi su bili dosta teški i naporni, ali si uvek bio prisutan, bio si uvek tu. Ti i ja sami u Pioniru, na glavnom terenu. Ništa nije bilo bolje od toga.”
Na kraju pisma Bogdanović priznaje da ne zna da li je ispunio očekivanja svog trenera ali ističe bezgraničnu zahvalnost za svaku sekundu koju mu je Vujošević posvetio: “Ne znam da li sam ili nisam uspeo da budem ono što si ti mislio da ću biti, ali znaj da sam dao sve od sebe i da sam ti neizmerno zahvalan na svakoj sekundi truda koji si mi posvetio. Sad tek iz neke druge perspektive vidim koliko si mi se bezuslovno dao. Mnogo mi je žao što neću moći da se ispričam sa tobom makar još jedno, onako nasamo. Neizmerno sam ti zahvalan. Počivaj u miru, treneru”.
Ove reči potvrđuju koliki uticaj je Duško Vujošević imao na generacije igrača Partizana – ne samo kao trener već kao pravi životni mentor.
