Mnogi su se vratili treningu nakon duže pauze i iznenadili se koliko brzo ponovo mogu da izvedu pokrete koje su nekada savladali. Bilo da je reč o vožnji bicikla, sviranju instrumenta ili sportskim veštinama, često se kaže da se „telo seća“.
Ovaj fenomen poznat je kao mišićna memorija, ali zanimljivo je da sami mišići zapravo ne pamte na način na koji pamti mozak.
Mišići ne razmišljaju, ali telo uči
Kada ponavljamo neki pokret hiljadama puta, mozak i nervni sistem stvaraju snažne veze koje omogućavaju da se radnja izvodi automatski.
Zato iskusan teniser ne razmišlja o svakom pokretu ruke prilikom udarca, a profesionalni fudbaler instinktivno reaguje u deliću sekunde.
Ono što nazivamo „mišićnom memorijom“ zapravo je kombinacija rada mozga, nerava i mišića.
Zašto se forma brže vraća nakon pauze?
Kada dugo treniramo, telo prolazi kroz fizičke promene. Mišići postaju jači, nervni sistem efikasnije kontroliše pokrete, a mozak čuva obrasce izvođenja određene aktivnosti.
Zbog toga osoba koja je ranije bila u dobroj formi često brže vraća snagu i koordinaciju nego neko ko počinje od početka.
Mišići zaista čuvaju određene promene
Iako izraz „mišićna memorija“ uglavnom opisuje nervne veze, istraživanja su pokazala da tokom rasta mišića dolazi do promena u samim mišićnim ćelijama.
Prilikom treninga povećava se broj određenih struktura u mišićnim vlaknima, a neke od tih promena mogu doprineti lakšem ponovnom napretku nakon perioda mirovanja.
Najbolji primeri su sportisti
Sportisti koji naprave pauzu zbog povrede ili drugih razloga često se vraćaju treninzima brže nego početnici. Iako im je potrebno vreme da povrate kondiciju, tehnika i osećaj za pokret često se vraćaju veoma brzo.
Zbog toga vrhunski sportisti stalno ponavljaju iste pokrete – ne samo da bi ojačali telo, već i da bi izgradili automatizovane reakcije.
Da li svako može da razvije mišićnu memoriju?
Da. Svaka osoba koja dovoljno dugo ponavlja neku aktivnost može da razvije određene motoričke obrasce. Što je vežba kvalitetnija i češće ponavljana, to će se telo lakše vratiti toj aktivnosti u budućnosti.
„Mišićna memorija“ zato nije magija niti bukvalno sećanje mišića, već složen proces u kojem mozak, nervni sistem i telo zajedno čuvaju iskustvo. Upravo zbog toga neke veštine ostaju sa nama godinama, čak i kada ih dugo ne koristimo.
