Ako ste nekada gledali profesionalnu biciklističku trku, verovatno ste primetili da takmičari gotovo nikada ne voze potpuno nasumično. Umesto toga, formiraju dugu kolonu i drže se veoma blizu jedan drugom.
Razlog nije samo taktika – iza toga stoji fizika.
Biciklista ispred „seče“ vazduh
Dok se biciklista kreće velikom brzinom, vazduh predstavlja ozbiljan otpor. Što je brzina veća, to je veći napor potreban da se taj otpor savlada.
Biciklista koji se nalazi na čelu grupe prvi nailazi na vazduh i zbog toga troši najviše energije.
Međutim, iza njega nastaje područje u kojem je otpor vazduha manji. Biciklista koji vozi u tom prostoru može da se kreće uz znatno manji napor.
Šta je zapravo zavetrina?
Taj efekat naziva se zavetrina, odnosno „slipstream“. Biciklista koji prati drugog koristi poremećaj strujanja vazduha koji stvara osoba ispred njega.
Zbog toga može da održava istu brzinu uz manju potrošnju energije.
U profesionalnom biciklizmu razlika može biti veoma značajna, posebno tokom dugih etapa koje traju satima.
Zato se vozači smenjuju na čelu
Pošto onaj na čelu grupe troši najviše energije, biciklisti se tokom vožnje smenjuju.
Jedan takmičar određeno vreme vodi grupu, zatim se pomera unazad, dok drugi preuzima njegovo mesto.
Na taj način ekipa može da održava visoku prosečnu brzinu, a da pojedinačni vozači ne potroše svu energiju prerano.
Nekada se iza jednog bicikliste krije čitava grupa
Što je grupa veća, efekat zavetrine može biti još izraženiji. Zbog toga u velikim trkama često možemo videti desetine biciklista koji voze gotovo „točak uz točak“.
Razmak je veoma mali, ali upravo zato je važna i izuzetna koncentracija. Jedan nagli pokret ili dodir točkova može izazvati pad više takmičara.
Zavetrina često odlučuje i pobednika
Ovaj fenomen nije samo zanimljivost već jedan od ključnih elemenata biciklističke taktike.
Vozač koji štedi energiju tokom većeg dela trke može je kasnije iskoristiti za napad, uspon ili završni sprint.
Zato raspored biciklista u grupi nije slučajan – iza naizgled jednostavne kolone krije se čitava strategija čiji je cilj da se što pametnije potroši ograničena energija.
