Formula 1 na televiziji često izgleda kao sport u kojem vozači samo sede u kokpitu i upravljaju bolidom. Međutim, realnost je potpuno drugačija. Tokom trke vozači su izloženi ogromnim temperaturama, snažnim G-silama i fizičkom naporu koji može da traje gotovo dva sata.
U takvim uslovima hidratacija je od ogromnog značaja, ali vozač ne može jednostavno da uzme flašicu i popije vodu kad god poželi. U kokpitu postoji poseban sistem za napitke, a njegovo korišćenje zavisi od konstrukcije bolida, uslova na stazi i same strategije trke.
Zašto jednostavno ne popiju vodu kad osete žeđ?
Glavni problem je što vozač tokom trke nema slobodne ruke.
Obe ruke moraju biti na volanu gotovo sve vreme, dok se prilikom skretanja, kočenja i promene pravca svaki pokret izvodi precizno i veoma brzo. Vozač zbog toga ne može da napravi pauzu samo da bi popio nekoliko gutljaja.
U bolidu se zato nalazi sistem za hidrataciju koji omogućava vozaču da pritiskom na dugme ili prekidač aktivira pumpu i dobije tečnost kroz cevčicu postavljenu blizu kacige.
Ipak, čak ni tada nije sve tako jednostavno.
Svaki kilogram može da bude važan
U Formuli 1 težina ima ogroman značaj. Bolidi se projektuju tako da budu što lakši u okviru propisanih pravila, a dodatna masa može uticati na performanse.
Tečnost koju vozač popije tokom trke takođe predstavlja dodatnu masu. Zbog toga se količina napitka pažljivo planira pre starta, posebno kada se očekuju veoma visoke temperature.
Vozač tokom trke može izgubiti više kilograma telesne mase kroz znojenje, ali to ne znači da može neograničeno da nadoknađuje tečnost.
Kokpit može biti kao sauna
Jedan od najvećih problema jeste temperatura.
Vozač je praktično zatvoren u uskom kokpitu, okružen sistemima koji proizvode ogromnu količinu toplote. Tokom posebno toplih trka temperatura oko vozača može biti ekstremno visoka, zbog čega gubitak tečnosti znojenjem postaje ozbiljan problem.
Zbog toga timovi pre trke pažljivo planiraju hidrataciju. Nije cilj samo imati dovoljno vode, već i obezbediti da napitak odgovara potrebama vozača i uslovima u kojima će voziti.
Nekada sistem jednostavno ne radi kako treba
Hidratacioni sistem nije nepogrešiv.
U slučaju kvara pumpa može prestati da radi, cevčica može biti blokirana, a vozač može ostati bez mogućnosti da uzme tečnost tokom trke. Postoje i situacije kada vozač odluči da sistem ne koristi jer mu smeta ili zato što smatra da mu dodatna težina nije vredna koristi.
Zbog toga se pre starta proverava čitav sistem kako bi se smanjila mogućnost problema.
Nije uvek samo voda
Vozači ne moraju tokom trke piti običnu vodu. U zavisnosti od potreba, uslova i preporuka stručnog tima, napitak može sadržati elektrolite i druge komponente koje pomažu u nadoknadi tečnosti i minerala izgubljenih znojenjem.
Posebno je važno nadoknaditi ono što telo gubi tokom dugotrajne fizičke aktivnosti na visokim temperaturama.
Zašto vozači ne piju velike količine odjednom?
Velika količina tečnosti odjednom nije praktična tokom vožnje. Osim što zauzima prostor i povećava masu bolida, može izazvati neprijatan osećaj u stomaku.
Vozač mora da ostane maksimalno koncentrisan. Utrka Formule 1 zahteva preciznost svakog pokreta, pa čak i mala fizička neprijatnost može predstavljati problem.
Zbog toga je hidratacija uglavnom planirana unapred, a ne prepuštena trenutnom osećaju žeđi.
Trka za vozača predstavlja ozbiljan fizički napor
Tokom trke vozači moraju da podnose snažna ubrzanja i kočenja, kao i velike bočne G-sile u krivinama. Vrat, ramena, ruke i noge su pod velikim opterećenjem, dok se telo istovremeno bori sa toplotom.
Zbog svega toga vozači Formule 1 treniraju gotovo kao vrhunski sportisti iz drugih disciplina.
Na kraju, ono što gledaocu izgleda kao jednostavno pritiskanje dugmeta na volanu zapravo je deo pažljivo osmišljene strategije. U Formuli 1 čak ni voda nije nešto o čemu vozač može da razmišlja u poslednjem trenutku – hidratacija se planira unapred, jer svaki kilogram, svaki pokret i svaki sekund mogu imati uticaj na konačan rezultat.
