Pedro Acosta, Joan Mir, Marco Bezzecchi i Pecco Bagnaia izneli različite stavove o sigurnosti, dok je Komisija za bezbednost ostala nedovoljno posećena
MotoGP vozači retko uspevaju da postignu konsenzus oko ključnih pitanja, a poslednji trkački vikend u Barseloni još jednom je potvrdio ovu tendenciju. Iako im je na raspolaganju Komisija za bezbednost, sastanci ovog tela su poslednjih meseci slabo posećeni – na poslednjem okupljanju prisustvovala su svega tri vozača. Nedostatak dogovora i kolektivnog delovanja ponovo je došao do izražaja nakon dva teška incidenta tokom trke u Kataloniji, kada su povređeni Álex Márquez i Johann Zarco.
Vozači su se razilazili čak i po pitanju nastavka trke nakon nesreća; dok su Pedro Acosta i Jorge Martín bili protiv više startova bez jasnih informacija o stanju povređenih kolega, većina – među kojima su Joan Mir, Marco Bezzecchi i Fabio Di Giannantonio – isticala je da rizik čini deo njihovog posla. “Mislim da je urađeno ono što je ispravno, koliko god bilo teško izaći na stazu kad su dvojica kolega u bolnici. Ako su dobro…”, izjavio je Mir. Pecco Bagnaia pozvao je kolege na veću odgovornost: „Mi smo ovde da vozimo maksimalno. Ne odlučujemo konačno, ali možemo uticati na odluke. Komisija za bezbednost postoji upravo zbog toga. Nadam se da će sledeći put više vozača doći na sastanak.”
Kada je reč o samim incidentima, jedino pitanje oko kog među vozačima nije bilo spora jeste predlog da se startna linija pomeri bliže prvoj krivini kako bi se smanjila brzina ulaska i samim tim rizik od težih sudara poput onog koji se desio Zarcu. Joan Mir objašnjava: “Jedino što ovde može da se uradi jeste pomeranje starta unapred – to nije veliki problem. Ako umesto u petoj brzini pri 300 km/h ulazimo u trećoj ili četvrtoj pri 200 km/h, onda nije isto ako dođe do udara.” Di Giannantonio dodaje: “Ne znaš tačno gde treba kočiti jer ima mnogo turbulencije kada si okružen drugim motorima; mnogo je teže nego kada napadaš jednog rivala.” Aldeguer podržava ovu inicijativu.
Aerodinamika savremenih motocikala dodatno komplikuje situaciju – dok Enea Bastianini tvrdi da ne oseća probleme prilikom kočenja u turbulentnom vazduhu, Mir mu replicira: „Mene to itekako ometa pri zaustavljanju motora. Sa svim tim krilcima ima mnogo ‘prljavog’ vazduha pozadi; kada si iza nekoga moraš jače kočiti nego onaj ispred.”
Za sezonu 2027. najavljena su ograničenja aerodinamike i smanjenje zapremine agregata sa 1.000cc na 850cc uz manje snage motora (prema procenama Aprilije ubrzanja i brzine biće niže tek za sekundu po krugu). Ipak, svi učesnici svesni su da potpuna eliminacija rizika nije moguća: “Najbolje bi bilo voziti kroz pustinju – ali to nije izvodljivo,” zaključuje Bezzecchi.
Ova debata pokazuje koliko je MotoGP zajednica daleko od jedinstvenog stava o sopstvenoj sigurnosti – osim oko jednog detalja koji bi mogao biti konkretan korak ka smanjenju broja najtežih incidenata.
